Српска Православна Црква у САД

Српска православна црква у Северној, Централној и Јужној Америци је канонски и хијерархијски саставни део Српске православне цркве (Патријаршије), са седиштем у Београду, Србија. Епархије САД имају административну аутономију у свим питањима која се односе на управљање спољним црквеним пословима: власништво, контролу, поседовање, управљање и управљање непокретном и личном имовином Епархија и њихових манастира, црквено-школских конгрегација и других конститутивних тела.

Заједничком делатношћу Епархија САД руководе Епископски савет и Централни савет, који имају седиште манастир Светог Саве у Либертвилу, Илиноj, који је први српски православни манастир у САД (1923), посвећен првом Архиепископу и просветитељу Срба.

Тренутно постоје три Епархије у САД:

• Епархија новограчаничко-средњезападноамеричка, са седиштем у Трећем језеру, Илиној;
• Епархија источноамеричка, са седиштем у Њу Рошелу, Њујорк; и
• Епархија западноамеричка, са седиштем у Алхамбри, Калифорнија.

Први српски православни досељеници дошли су у САД крајем 18. века, али је први велики талас стигао у последњој четвртини 19. века и првој четвртини 20. века. Ова група долазила је из свих крајева југоисточне Европе у којима су тада живели Срби. Многи су бежали од верског/етничког прогона у Аустро-Угарској и у Отоманском турском царству; други су били економски досељеници из Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе.

Прва изразито српска православна заједница основана је у рударском граду Џексону у Калифорнији у подножју Сијере, где је 1894. године подигнута црква Светог Саве на врху брда са погледом на град. Ова црква и данас стоји и сматра се најстаријом српском православном црквом у САД. Убрзо након тога, основане су и друге парохије на местима као што су лучки град Галвестон у Тексасу и индустријски/рударски центри на истоку (Пенсилванија, Охајо, Мичиген) и на средњем западу (Илинојс, Индијана, Минесота, Монтана).

Главне личности које су значајно допринеле историји Цркве у САД биле су:

—Свети архимандрит Себастијан (Дабовић) био је први православни свештеник/мисионар рођен у САД и рукоположен, који је саградио цркву Светог Саве у Џексону и основао многе друге православне заједнице у САД. Црква га је канонизовала 2015. године и његове мошти почивају у Џексону. Био је познат као „енглески проповедник“ катедрале у Сан Франциску руске православне северноамеричке мисије;

—истакнути богослов Свети Владика Николај (Велимировић), који је уврштен у календар светих 2003. године, познат по речитој проповеди и писању и често се назива „Нови Златоуст“; и

—Свети владика Мардарије (Ускоковић) који је био први српски православни епископ САД и Канаде, а канонизован је за светитеља 2015. године.

Ове прве српске православне парохије у САД биле су уједињене као „Српска мисија“ под омофором мултиетничке руске православне америчке митрополије, коју је предводио руски архиепископ у Њујорку. Када је тадашњи архимандрит Мардарије (Ускоковић) стигао у САД 1917. године, постављен је за администратора Српске мисије и постављен је од руског архиепископа за управљање овим парохијама.

Међутим, у јеку бољшевичке комунистичке револуције у Русији, Српска православна мисија и њене парохије поднеле су петицију за прихватање од Српске православне патријаршије у Београду, која је 1921. године наставила са оснивањем Српске православне епархије Сједињених Америчких Држава и Канаде, са седиштем у Чикагу, Илиноој. Први администратор ове Епархије био је Епископ Николај (Велимировић). Архимандрит Мардарије је 1927. године изабран за првог епископа. Међу најзначајнијим достигнућима владике Мардарија је доношење првог Епархијског устава (1927) и оснивање манастира Светог Саве у Либертвилу, Илиној, који је постао Епархијско седиште и центар духовног живота и ходочашћа српске православне заједнице. у Америци

Манастир Светог Саве има прелепу цркву у руском стилу (изграђену 1931. године), која је национална историјска знаменитост САД. На манастирском гробљу су сахрањене многе истакнуте личности: Свети Владика Мардарије, Свети Владика Николај, Краљ Петар Други Карађорђевић (Краљ Југославије који је умро у избеглиштву), чувени песник Јован Дучић, функционери српске владе и официри, итд. Од 2017. године мошти Светог Мардарија почивају у моштима у манастирској цркви и пред њима долазе да се моле ходочасници из свих крајева САД тражећи његово заступништво.

Као и друге источноевропске заједнице у САД, српска православна заједница у САД била је дубоко погођена политичким променама у Југославији, како током, тако и после Другог светског рата, када је комунистички режим преузео контролу.

Пред сам почетак Другог светског рата, 1940. године, Свети архијерејски сабор је поставио епископа Дионисија (Миливојевића) на чело Епархије САД-канадске. На крају рата стигао је огроман талас расељених и политичких избеглица, међу којима је било и много свештеника. Епископ Дионисије и његов талентовани тим свештенства ојачали су постојеће институције и основали нове. Епископ Дионисије је посебно предводио стварање филантропске „Федерације Кола српских сестара“, која је заједно са Епархијским саветом основала први православни дечји летњи камп у манастиру Светог Саве у Либертвилу, Илиној. Почетком 1950-их, епархија је купила преко 1400 хектара у Шедленду у Пенсилванији, где су основани добротворни дом и још један дечији камп. Почетком 1960-их Епархија је купила и земљиште у Џексону у Калифорнији, где је формиран трећи летњи камп. Ови летњи кампови настављају и данас да пружају могућности током целе године за хришћанско образовање и рекреацију за децу и младе.

Године 1963. Свети архијерејски сабор у Београду одлучио је да се постојећа јединствена америчко-канадска епархија реорганизује у три епархије (средњезападна, источно/канадска, западна). Владика Дионисије се није слагао са овом одлуком и није је послушао. Уследила је трагична подела која је трајала скоро тридесет (30) година. Канонско и хијерархијско поновно уједињење почело је 1992. (евхаристијско јединство са паралелним епархијским структурама) и кулминирало је 2009. пуним административним уједињењем (путем епархијске арондације/елиминације паралелизма).

Српска православна заједница у САД наставља да расте како кроз прилив нових чланова који су прихватили православље из других верских заједница, тако и кроз нове таласе српске имиграције, од којих су многи избеглице из грађанских ратова који су захватили Југославију 1990-их. Српска православна црква у Северној, Централној и Јужној Америци данас има преко 120 парохија, 11 манастира и богословску школу. Многе од ових цркава представљају задивљујуће представе српско-византијске архитектуре, које укључују јединствене карактеристичне елементе из средњег века. Ови црквени објекти су споменици ванвременских квалитета Српске православне цркве и вредни културни доприноси српског народа. Пример ове импресивне архитектуре је реплика манастира Грачаница (који је подигнут 1321. године и налази се у српској покрајини Косово и Метохија), који је познат као Манастир „Нова Грачаница“ (који је подигнут 1984. године и налази се у Треће језеро, Илиној). „Стара Грачаница“ Косова и Метохије, чувена црква која је непрестано рушена и обнављана, пример је моћног српског духа који се, са Црквом као вођом, носио из доба борбе у Србији, која сада затиче свој израз у доба мира у САД, у Трећем језеру, Илиној, у виду манастира „Нова Грачаница”.

Службе Српске православне цркве у Северној, Централној и Јужној Америци укључују развој српске литургијске музике на енглеском језику, хришћанско образовање и програме за младе, свест о управљању, публикације, мисије и ширење.

Званична новинска публикација Српске православне цркве у Северној, Централној и Јужној Америци је тромесечни часопис Пут православља.

Црква Светог Георгија у Клирвотеру